О књизи: година / „Сећам се веома рано, са једне и по године. Ово ће, наравно, свима изгледати невероватно, али, заиста, ни у чему не претерујем. Моја мајка се увек чудила мом сећању када сам јој причао неки догађај који ме је задивио у детињству, а она је увек признавала истинитост моје приче. Моје прво сећање је да сам замало пао са прозора где ме је једна тетка седела да гледам осветљење. Прозор је био затворен персијеном, која није била отварана већ неколико година, била је заклоњена каменом напољу. Онда је изненада овај камен пао и персијена се растворила – чим је тетка успела да ме зграби, добро се сећам својих суза страха и теткиног ужаса. То се догодило у граду Саинт-Михиел, где су тада живели моји родитељи…»